17.6.2017.

Бојана Ђурашковић је завршила ОШ „Десанка Максимовић“ школске 2011/12. године. Већ у нижим разредима истакла се као талентовани рецитатор, а од петог разреда представљала је школу на такмичењима након веома јаке конкуренције на школском нивоу такмичења. Часови глуме као један од видова слободних активности још тада су за Бојану био императив. Похађала је Шесту београдску гимназију и на крају трећег разреда конкурисала за Одсек глуме на Akaдемији уметности. Пошто је тамо била примљена, ту годину посветила је и редовним студијама и ванредном завршавању средње школе, што је сасвим у Бојанином стилу – оно што желим, то постижем. Сада је студент четврте године глуме у класи професорке Мирјане Карановић и асистената Дамјана Кецојевића и Јелене Ћурувије. Наставила је да се бави рецитовањем и током студентског живота. Ове 2016/17. године била је учесница на такмичењу рецитатора на данима Данила Лазовића, у Прибоју. Такође је била чланица жирија рецитатора на општини Зваздара и на општини Гроцкој. У међувремену снимала је студентске филмове, ,,Војну академију'', серију ,,Андрија и Анђелка'', серију ,,Неки чудни људи''. Игра и у представама за децу ,,Ружно паче'' и ,,Црвенкапа'' у позоришту Пан театар. У овом позоришту игра и у вечерњој представи која је за све узрасте, под називом ,,Извините, колико имате година''. У овој години, спремала је две представе које су на репертоару: ,,Електра'' у Народном позоришту и представа о насиљу над женама ,, Сама је тражила'' у Дечијем културном центру.

Фотографије са Бојаниних представа погледајте ОВДЕ.

 

Сусрети: Када сте одлучили да ћете се бавити глумом?

Бојана Ђурашковић: Дуго сам негирала ту жељу због родитеља и предисторије мамине породице. У другој години средње школе одлучила сам да ми је доста гимназије и да желим да одем. Није ми пријао период средњошколског живота.

Сусрети: Да ли су вас родитељи подржали у тој одлуци с обзиром да није уобичајено да одлични ђаци напусте редовно школовање?

Бојана Ђурашковић:Јесу! Нису ми рекли ни „упиши факултет, напусти школу“, нити „не напуштај школу“. Њихов став је био да је то морала бити само моја одлука с обзиром да је носила велику одговорност. Рекли су ми да размислим јер ће глума бити оно што ћу радити једног дана – сваког дана. Имали смо много разговора у којима смо дискутовали о томе да је то добро за мене и моју будућност.

Сусрети: Да ли вам је мајка давала неке савете у том преломном тренутку?

Бојана Ђурашковић: Мама се трудила, али како то обично бива, после два минута разговора долази до сучељавања ставова, расправе... Њој је то тешко падало, па је избегавала да улази са мном у било какву полемику. Нарочито је избегавала да коментарише моју глуму.

Сусрети: У основној школи сте на такмичењу рецитатора казивали песму „Таква сам каква сам“ Жака Превера. Шта вам се у њој толико допало с обзиром да је био преседан да неко тако у седмом разреду говори песму која више одговора старијем узрасту?

Бојана Ђурашковић: Жака Превера много волим. Како сам расла све више сам читала његове песме. „Таква сам каква сам“ је песма коју сам одмах заволела и некако ми је „легла“. Привукла ме је себи. Говорила сам је на многим свечаностима после такмичења. Људи из комисија говорили су ми да рецитујем неку другу песму, али ја нисам то желела јер сам је доживљавала некако аутобиографски. Та песма ми је на крају омогућила многе успехе на такмичењима.

Сусрети: Шта мислите о фестивалима? Какви су вам утисци са фестивала Данила Лазића? Тамо сте говорили управо песму „Таква сам каква сам“.

Бојана Ђурашковић: Фестивали су веома стресни. Пуно такмичара, напето је, освојити пласман је буквално имати среће. И у глуми и у рецитовању. Где год има комисија и бирања, све је стресно. Међутим, то је корисно искуство. Стигла сам до Републичког такмичења где сам упознала нове пријатеље, дружила се касније са њима.

Сусрети: Које ће вам успомене из основне школе остати у сећању?

Бојана Ђурашковић: Моје одељење и читава генерација... први трачеви који су се преносили... велики и мали одмори, наше побуне, да ли ће се пуштати музика на одморима или неће, када ће ко да одговара, прва бежања са часова... И наравно, наставници са којима сам одрастала и на које сам се као љутила. Кад све то прође, некако је смешно што си се љутио због безазлених ствари. Све нас је спајала наша школа и живот у њој.

Сусрети: На које наставнике сте се највише љутили?

Бојана Ђурашковић: На наставника биологије Млађу који је сада у пензији. Све ме је нервирало јер нисам могла да научим, па ми је наравно сметало то што ме пита. А сада ми је смешто што ми је то сметало и што сам се узалуд љутила.

Сусрети: Шта радите у слободно време?

Бојана Ђурашковић: Имам мало слободног времена јер смо на Академији од јутра до сутра. Поред тога су увек неки студентски филмови, нека снимања, рекламе, представе... Кад уграбим мало слободног врмена, нађем се са пријатељима па одемо на пиће у центру града. Трудим се да ми је лепо у животу и да уживам, и у раду и у забави. Некада идем у позорише или на балет, који обожавам, па после тога се попије и нека чаша вина...

Сусрети: Какви су вам планови за будућност?

Бојана Ђурашковић:Волела бих да одем у иностранство на мастер студије уз помоћ неке стипендије. Највише бих волела да одем у Москву и останем тамо бар 10-20 година!

Сусрети: Шта бисте поручили нашим читатељима основцима и оним другим, јер све је више пратилаца нашег ђачког блога.

Бојана Ђурашковић: живајте у садашњем тренутку! Сви желимо да одрастемо и побегнемо негде и од неког, али нема потребе. Треба се дружити, уживати, проћи кроз све муке кроз које треба проћи.

Разговор водила Милица Јанковић 7/1 школске 2016/17. године

Разговор снимао Лазар Јеличић 7/3 школске 2016/17. године