Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Сара Девић

30.10.2016.

Сара Девић има 25 година, завршила је Архитектонски факултет у Београду, Трећу београдску гимназију и Основну школу „Десанка Максимовић“. Упоредо са основном похађала је и Основну балетску школу „Лујо Давичо“. Сматра да су балетски наступи у позоришту њен највећи успех (за сада). Осми разред је похађала у школи на Дорћолу како би лакше одговорила обавезама основне и балетске школе.

Оснивач је бренда „Нуспродукт“. Бави се осветљењем и израдом накита. Шије најлепше ранчеве у граду (и шире). Планира да се бави инфраструктуром Београда.

 

Сусрети: Шта је утицало на то да упишете Архитектонски факултет с обзиром да сте завршили гимназију и балетску школу?

Сара:У осмом разреду сам напустила ову школу и отишла у школу „Стари град“ која је поред балетске да би ми било ближе. Ишла сам на многа такмичења, из биологије, српског... бавила се многим активностима – балет, клавир... Живела сам као машина. Када сам уписивала средњу школу, морала сам да одлучим: или ћу се потпуно и само посветити балету или ћу кренути неким другим путем за који нисам знала. Одлучила сам се за гимназију, почела да излазим и дружим се, наравно, имала сам безвезе оцене. Нисам знала чиме ћу се бавити ни када сам завршила средњу јер ретко ко са 18 година зна чиме ће се бавити наредних 40 година. Чула сам шта се ради на архитектури и видела да је довољно широко да обухвати многа интересовања. У ствари, никада нисам желела да будем архитекта. Људи са овог факултета се баве дизајном, фотографијом, пишу од књижевних до научних радова, баве се политиком, урбанизмом...

Сусрети: Да ли је школовање у нашој основној школи утицало на Вас? Какав?

Сара: Наравно да је утицала на мене. Ако гледамо на наш равитак током живота као на линеарини низ, онда је оно што утиче на вас у почецима неко корење које ће се после негде гранати.

Сусрети: Који су Вам били најдражи наставници? Које успомене памтите?

Сара: Сећам се да је наставница Биљана Кнежевић имала штап којим би ударала о клупу оних ученика који би се завалили и задремали, тако да на њеном часу никад није било дремања. Сећам се и Катарине Стјепановић (садашње директорке а тадашње наставнице географије), која ми је била разредна. Никада није могла стварно да се наљути на нас. Маше рукама и виче, једанпут тако грди нас, маше рукама у којима има хемијску, одједном се та хемијска закачи за џепмер и остане да виси на њеном рамену и ми сви праснемо у смех...

Сусрети: Да ли сте остали у контакту са друговима из основне?

Сара: У основној школи нисам имала неке блиске пријатеље, више смо се дружили зато што смо ту, заједно, у једном одељењу, али сада после много година поново откривам те исте другове, дружим се са њима и веома сам блиска.

Сусрети: Шта Вас доводи поново у основну школу?

Сара: Дошла сам да посетим наставницу Биљану и уручим јој поклон, лампу коју сам сама направила. На том сусрету је разговор кренуо ка уређењу простора, тако да сада уређујемо заједно простор испред учионице.

Сусрети: Ове године сте правили осветљење за изложбу у КЦ Граду. Шта Вас је инспирисало?

Сара: Од када знам за себе, правим нешто. Ручни рад је некако медитативан, смирује. Допада ми се то што се нешто развија пред мојим очима и под мојим рукама. Постајем све вештија, видим да оно што ми је било тешко и комликовано раније, сада постаје рутина, једноставно као кад перем зубе. Имала сам неколико изложби ствари које правим, али најчешће их поклањам. Највише уживам у самом процесу израде, а задовољство појачава када се то допадне неком, зато поклањам са лакоћом.

Сусрети: Основали сте свој бренд „Нуспродукт“. Реците нам нешто више о њему.

Сара: Зове се нуспродукт јер сам на факултету почела да шијем од свега и свачега. Сада правим лампе и накит. „Нуспродукт“ мења облике, али остаје иста идеја – ручно прављени предмети настали као реакција на нежељено. Тренутно припремам инсталацију у којој би требало да има динамике, кретања. Све што правим је увек неко бежање од стварности, тј. бежање од строго нормираног тока живота. Моји производи су плод креативне енергије која је побегла у нешто неочекивано, нешто што нема своју функцију, већ – постоји! (Неколико Сариних рукотворина можете погледати ОВДЕ)

Сусрети: Какви су Вам планови за будућност?

Сара: Прошле године сам дипломирала и немам појма чиме ћу се бавити у будућности. Моји планови су нестални: прошле недеље сам желела да се преселим у Истамбул, ове да упишем мастер студије у Мађарској, следеће ћу вероватно ићи на праксу у Холандију... Моје тренутно опредељење је инфраструктура града, убрзо ћу почети и да волонтирам јер бих желела да се што боље упознам са тим. Мислим да је то и креативан и одговоран посао јер је инфраструктура крвоток града.

Сусрети: Шта саветујете ученицима наше школе?

Сара: Идите на све могуће секције, радионице, пробајте све спортове, читајте, гледајте филмове, али не оне холивудске у биоскопу, већ филмове у Кинотеци. На Теразијама се налази биоскоп „Звезда“, пројекције су скоро џабе и имају одличне филмове. Идите на све што се дешава у граду, на фестивале, културне догађаје и предавања. Тамо ћете упознати много занимљивих и значајних људи. Тако постајете умрежени и град постаје ваш дом. Позивам вас на изложбу у „Полету“ у Цетињској улици!

Разговор водила Милица Јанковић 7/1 школске 2016/17. године