Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Моја земља у мом срцу

11.10.2016.

„Ја знам ко сам“, рече Десанка Максимовић, а ја се замислих...

Рођена сам на Балкану у Србији. Моја земља је мала али у срцима људи који у њој живе она је огромна. Мој народ није богат у материјалном смислу, али је наша историја, култура и храброст наше највеће богатство. Нема земље на свету која може да се похвали Немањићима, Југовићима, Мрњавчевићима, Карађорђевићима. Нигде на свету нема Студенице, Милешеве, Жиче.Манастир Троноша нас подсећа да имамо Вука Караџића, захваљујући коме имамо јединствено писмо на свету. Само је у нашој азбуци једно слово један глас.

 

Не смемо заборавити ни Доситеја Обрадовића, српског просветитеља. Захваљујући њима остала нам је сачувана народна књижевност, која нам је као благо вредна.Од севера до југа,од истока до запада, моја земља окићена је црквама и манастирима који су сведоци велике љубави и жртве наших предака. Богата житна поља која, чини нам се, протежу у недоглед,уливају нам спокој док се као злато сијају на летњем сунцу.

Брда и планине прекривене су зеленим шумама.Кроз њих протичу бистре планинске реке које свој пут завршавају у већим и снажнијим рекама или у мирним језерима. Златибор, Тара, Морава, Дунав, Сава, Палићко и Власинско језеро. Градови су сваки на свој начин лепи: Нови Сад у срцу мирне Војводине, Београд на ушћу две реке, Ниш поносно чува историју Србије.

Моја земља је моја Србија, носим је у срцу јер .... и ја знам ко сам!

Милица Орлић 6/3, школска 2015/16.