Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Прича о пекару

11.10.2016.

Ујутру, пре блиставог златног петла буди се у пет сати само човек са титулом пекара. Тако сањив, бесаним улицама одлази до своје пекаре. На улици ни живе душе... Стоји пред вратима пекаре, ужурбано узима кључ и одкључава своју другу кућу. Не задржава се као сви остали испред витрине за пецива, већ одлази у свој простор, кухињу. Ставља на главу пекарску капу с којом се изнова и изнова крунише и облачи своје витешко одело, кецељу. Онако сањив, хитро убацује састојке у облу чинију и затим узима свој чаробни штапић, варјачу, како би све то сјединио.

Али не вреди, као сваки витез свога заната мора да засуче рукаве и својим големим рукама припитоми ту зверку у својој чинији. Затим сецка, пресавија, увија, премазује и као да припрема тесто за неко ново искуство. Пребацује своје творевине у тепсију, колевку живота, и ставља их у пећницу. Након извесног времена отвара пећницу и упркос врелој пари брижно као мајка вади мале анђелчиће, удише њихов природни парфем, грациозно и креативно их ређа на тацне и улепшава их. Односи их на њихова унапред предодређена места и диви им се, али и у исти мах се поздравља са њима. Његовим задовољним изразом лица шаље им поруке као кад родитељ гледа и хвали своју већ одраслу децу. У седам сати миомирис пецива и његов изглед већ привлачи прве муштерије које у редовима чекају да искусе ту хармонију изгледа, укуса и мириса.

Ема Унијат 7/4, школска 2016/17.година