Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Представљамо вам…

6.4.2016.

Представљамо вам Богомира Мијајловића, наставника хемије који је читав радни век провео у нашој школи. Наставник Богомир је омиљен међу ученицима старијих разреда и познат као велики шаљивџија. Уме да буде веома строг, али са пуно разумевања за ученике и њихове проблеме. Нема одељења које га није замолило да одложи контролну вежбу за следећи час а да он није прихватио молбу. Нема ученика који је желео да поправи оцену, а да му наставник

Богомир није изашао у сусрет, а када се више нема времена, чак и на часу у супротној смени. Често насмејан, тако дочекује и нас и пита нас да ли овај интервју да схвати као ученичку похвалу или је то само због тога што је најстарији наставник у школи. Иако ученици воле да дају надимке својим наставницима, он је за нас увек само Богомир, без икаквог скраћивања и тепања, што говори о његовом великом ауторитету.

Аутор Теодора Ђекић 8/3

Сусрети: Од када радите у нашој школи?

Наставник Богомир: У овој школи сам од 1977. и ево ме на прагу 39. радне године.

Сусрети: Које предмете сте волели када сте били ђак?

Наставник Богомир: Као ученик гимназије био сам на природно-математичком смеру. Разредни старешина ми је предавао хемију и пошто смо га сви волели и ценили, нас четворица, за које је он говорио да смо добри из хемије, одлучили смо и да студирамо хемију.

Сусрети: Како сте доспели у нашу школу? Да ли сте имали неког ко Вас је позвао да предајете овде?

Наставник Богомир: После доласка из Армије, а тада се војска служила обавезно годину дана, морао сам да се запослим. Нашао сам оглас, конкурисао и био примљен са половином радног времена тачно 20. априла 1977. године. И ето, од тада се смењују генерације, а ја и даље остајем у школи. Многе породице овог краја добро познајем јер сам предавао и родитељима.

Сусрети: Какво је Ваше искуство са почетка каријере?

Наставник Богомир: Када сам почео да радим, добио сам да предајем у осмом разреду. Био сам старији од својих ђака свега девет година! Тада сам изгледао младолико а и нисам се осећао много старије од ученика, али сам био доста строг јер сам такав по природи. Трудио сам се да ту своју строгост ублажим тиме што ћу бити близак са ученицима. Чини ми се имам добру сарадњу са децом још од тада и да ме све генерације прихватају иако сам доста захтеван и строг приликом оцењивања.

Сусрети: Како сте утицали на своје ђаке?

Наставник Богомир: Утицали смо међусобно једни на друге, али сам се трудио да никада не померим границу између наставника у ученика. Међутим, истина је да сам се често везивао за своје ђаке.

Сусрети: Да ли сте успели да остварите своје циљеве у каријери?

Наставник Богомир: Јесам јер сам га јасно поставио себи на почетку каријере: бити озбиљан и одговоран наставник који ће и образовати и васпитавати децу у развоју. Временом су се мењала и деца а и сам процес наставе. Постајао сам искуснији са годинама и сада ми је лакше да проценим и сагледам ситуацију, а и да је понекад без жаљења пресечем. Признајем, док сам био млађи, то ми је било много теже.

Сусрети: Да ли су се деца променила?

Наставник Богомир: Јесу! Раније је био озбиљнији приступ настави и школским обавезама, сада је све некако слободније. Нису деца ништа лошија сада него пре, исто има добрих људи као и раније, само ми се чини да су мање заинтересовани за рад јер има доста „занимација“ на сваком кораку. Многе ствари могу да сазнају и ван наставе.

Сусрети: Да ли Вас је наставнички позив уморио?

Наставник Богомир: Са једне стране да, а са друге не. Ипак се осећа „замор материјала“, дуг је то временски период – четрдесет година! Још увек немам осећај да ми пензија припада, вероватно ћу то сазнати тек када дође тај дан.

Сусрети: Шта бисте поручили својим колегама и ученицима?

Наставник Богомир: Колегама бих поручио да буду и даље добри као што су и до сада били. Наш колектив је изузетно добар и сигуран сам да је један од бољих и организованијих. Стижу младе генерације, млади и способни људи… сигуран сам да ће давати максимум од себе као што се у просвети одувек чинило. Деци бих поручио да остану прави људи, да не скрену на неки споредни колосек и не раде ствари због којих би се стидели једног дана. Треба да поштују и себе и друге ученике, а и своје наставнике и родитеље јер се тако постаје добар човек.