Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Интервју са Александром Кукољем

4.1.2017.

Рецепт за успех

Александар Кукољ, четврти џудиста на светској листи, олимпијац, бивши ученик наше школе, рођен је 9.11.1991. године у Прагу. Није дуго живео у родном граду, родитељи су кренули у Србију (Београд) због рата у бившој Југославији. Најближа основна школа била је „Десанка Максимовић“, коју завршава 2006. као ђак генерације. Каже да из основне носи дивне успомене на сарадњу најпре са наставницима. Са седам година почиње да тренира џудо у клубу „Трудбеник“, који се отворио у његовој улици. Потом похађа Другу економску школу коју такође завршава као ђак генерације. Скромно тврди да су за његов успех заслужни и професори исто колико и његова посвећеност обавезама. Тада већ увелико побеђује на државним и европским првенствима, а професори му омогућавају да оцене добије онда када је у Београду. Након тога се налази на прекретници: да ли је са оваквим спортским обавезама могуће обавити и факултетске обавезе... На Економском факултету Универзитета у Београду нису могли да му пруже било какве услове студирања осим оних општих, зато уписује Универзитет Мегатренд, који му омогућава да испите полаже пре званичног рока како би могао да одговори својим спортским обавезама. Дипломирао је 2014. на Економском факултету са просеком 9,75. Сада завршава мастер студије. Сматра да је направио одлучну одлуку уписујући овај Универзитет.

На Олимпијади 2016. прошао је у друго коло и изгубио од најбољег џудисте света.

Неке од медаља које су му омогућиле учествовање на Олимпијади су: сребрна на Гран прију у Бакуу (2016), златна на Гренд слему у Токију (2016), бронзана у Хавани (2016), сребрна на Гранд прију (2015. и 2014), златна на Светском купу у Лисабону (2012), златна на турниру у Панами у Сан Салвадору (2014), златна на Медитеранским играма (2013), бронзана на Европском првенству за јуниоре.

 

Сусрети: Шта Вас је привукло џудоу?

Александар Кукољ: Био сам живахно дете, па су родитељи желели да усмере моју енергију на неки спорт. Бојали су се шта све могу да урадим у граду ако имам вишак слободног времена. У улици где смо живели отворио се џудо клуб. Борилачки спортови су ме привлачили, тако сам почео да тренирам у „Трудбенику“.

Сусрети: Ко је утицао на Вашу спортску каријеру?

УчАлександар Кукољ: Пуно људи је утицало. Многи су дошли и са лошим намерама, чак су и они прошли кроз моју досадашњу каријеру. Неки су се задржали дуже, неки краће, али сви имају део заслуге у мом успеху. Наравно, ту је и породица која ниједног тренутка није била ван дешавања у мом животу. Напокон, тренери, којих је било пуно, као и моји пријатељи.

Сусрети: Пошто је џудо индивидуални спорт, да ли сте Ви једини заслужни за своје успехе?

Александар Кукољ: Када направите резултат, само је ваш, ви сте као појединац успели, али када вам не иде, не иде само вама! У овом спорту рад појединаца је пресудан, али свакако је неизводљиво да све сами направите. Имао сам и имам подршко породице, пријатеља, противника, девојке (прим. Сусрета: Александар је у стабилној вишегодишњој вези са Вањом)... На неке ствари морате остати глуви, а у томе нам помажу особе из нашег окружења.

Сусрети: Да ли сте тренирали само на клупским тренинзима или и код куће?

Александар Кукољ: Постоје ствари које можете урадити и код куће, али неће бити исти резултати као када одете на тренинг. Ако у старту желите себи да олакшате тиме што ћете смањити своје обавезе, резултати ће бити такође смањени. Ја препоручујем одлазак на тренинг упркос томе што смо врло често уморни и хладно је и мрзи нас. Тако се јача воља и одлучност.

Сусрети: Када сте почели да тренирате, да ли сте знали да ће то бити професионално или сте то почели само рекреативно? Да ли човек може унапред да зна где ће га одвести неки пут?

Александар Кукољ: Када сам почео да тренирам, имао сам седам година и нисам размишљао ни о чему као и свако дете. Било ми је важно да се играм и будем срећан. Испуњавале су ме многе ствари, али највећи утицај на мене имао је осмех мојих родитеља када постинем нешто. То ме је мотивисало и у школи и на тренинзима. Био сам срећан када су они били задовољни мноме.

Сусрети: Ко Вас је подржавао и ко Вас подржава у спорту, а ко у животу?

Александар Кукољ: Када се интензивно бавите нечим, то постане део вашег свакодневног живота и рутине. Просто, спорт вам постаје живот и не одвајате једно од другог. То је повезано. Мој тренинг не може да буде добар ако нисам фокусиран због проблема у приватном животу и обрнуто.

Сусрети: Да ли је друштво важно у животу?

Александар Кукољ: Јесте! Друштво је можда и најбитније. Ово што ја сада радим, то је добро, али када би цео свет био против тога, и ја бих вероватно одустао, јер ми не требају ствари које моја интересна група не цени. Зато је важно са ким се дружите и шта цени ваша група. Ако су то позитивне вредности, и ви ћете их промовисати. Али ако ваша група цени погрешне ствари, и знање и врлина ће изгледати негативно! Пазите са ким се дружите!

Сусрети: Да ли желите да будете тренер? Како бисте се снашли у тој улози?

Александар Кукољ: Да, једва чекам! Мислим да бих се одлично снашао зато што знам како бих се поставио, знам како се они осећају јер сам се и ја тако осећао. Неке ствари сам и сам морао да научим, некад сам грешке плаћао повредама, али сам научио! Мислим да ће ми то искуство помоћи да дам велики допринос српском спорту и као тренер.

Сусрети: Како сте усклађивали тренинге и школске обавезе?

Александар Кукољ: Лако! Нисам волео да радим домаћи, али сам волео да идем напоље. Мама ми није дозвољавала да изађем док не завршим своје школске обавезе, па сам из завршавао на време. Такође сам дозволе за такмичења добијао ако имам одличне оцене, па ми је џудо на неки начин помогао у школском успеху. Разредна Катарина, ваша директорка, пре дозволе за одсуствовање прво је прегледала моје оцене у дневнику. Знао сам да ту мора бити све у реду ако хоћу на турнир.

Сусрети: Какве особине мора да има успешан спортиста?

Александар Кукољ: Мора бити упоран, одговоран, организован. То су особине које су потребне и успешном спортисти а и човеку. Не признајем изговоре да нисам нешто научио зато што сам био на тренингу или турниру. Знао сам своје обавезе, зар не! Исто тако моји тренери нису никада прихватали изговор да неко не долази на тренинг зато што је имао да учи. Организуј се ако желиш, сви знамо унапред своје обавезе и можемо их ускладити ако желимо.

Сусрети: Какви су Ваши утисци са Олимпијаде? Када бисте опет отишли, шта бисте променили?

Александар Кукољ: Моји утисци су добри. Тамо сам ишао послом, па није било времена за провод, све се сводило само на такмичење. Нажалост, из угла спорта то не изгледа тако гламурозно као на телевизији. Не бих ништа променио, али бих био опуштенији, јер сам видео да је и то такмичење као и свако друго.

Сусрети: Када бисте били министар спорта, које промене бисте унели?

Александар Кукољ: Интересантно питање... Вероватно бих више помагао спорту којим се бавим. Пребацио бих фокус са фудбала и кошарке на страну борилачких спортова.

Сусрети: Да ли се дружите са друштвом из основне?

Александар Кукољ: Многе људе нисам видео дуго, али се виђам са неколицином често. Нажалост, путеви су нам се разишли, али ми је драго када неког од њих видима или чујем за успех било кога од њих. Интервјуисали сте и Сару Девић, седео сам са њом, сећам се да смо се свађали око неке свеске, ја сам узео њену и нисам хтео да јој вратим, она ми је ратоборно узвратила...

Сусрети: Којих наставника ћете се сећати?

Александар Кукољ: Наставника Богомира, предавао ми је хемију, разредне и наставнице Биљане.

Сусрети: Шта саветујете деци?

Александар Кукољ: С обзиром да сте у пубертетским годинама, најважније вам је да се у 7. и 8. разреду припремите за живот и упишете лепу и добру школу. Знам да је тешко ако нисте у „екипи“ (нисам ни ја био), али то брзо прође и сви након тога почињу да вреднују друге ствари. Издржите те две најкритичније године и верујте да вас касније чекају другачије вредности у друштву. Бићете главни само по позитивним вредностима. Ја нисам био један од „популарних“ у седмом и осмом, али касније јесам зато што сам био одличан ђак и спортиста.

Слике са интервјуа можете погледати ОВДЕ.

Интервју водиле Милица Јанковић 7/1 и
Емилија Петковић 5/3 школске 2016/17.год.