Тел: 011 30 47 446

Mail: osdm.susreti.casopis@gmail.com

Интервју са Марком Николићем

26.10.2017.

Марко Николић је рођен 12. фебруара 1994. године у Београду. Ишао је у Основну школу „Јован Цвијић“ на Карабурми. Завршио је Трговачку школу, смер трговински техничар. Иако има само двадесет три године, већ пет година сувласник је фирме „Отпад Жиле Но1“, која се бави откупом и дистрибуцијом секундарних сировина. Успешан је у свом послу.

Од наше школе откупљује пет-амбалажу и лименке. Имамо одличну сарадњу.

 

Сусрети: Како сте се као веома млада особа одлучили за самостални посао?

Марко: После завршене средње школе знао сам да не желим да студирам, али желео сам да се осамосталим, што се каже да не будем на грбачи родитељима. Свестан сам да је њихова улога испуњена – школовали су ме, а потом је дошао тренутак када сам морао да сам управљам својим животом.

Сусрети: Колико тешко је било основати своју фирму?

Марко: Веома тешко, јер је у данашње време то велики ризик. Није нешто што би свако требало да проба, али уз мало храбрости све је могуће.

Сусрети: Колико времена и труда је морало бити уложено да се посао покрене?

Марко: Две пуне године. Требало је доста труда, као и за сваки посао. Резултати не могу бити видљиви одмах, чак ни у првој години. Тај труд се ипак 100% исплатио. Сада сам задовољан зарадом и начином на који се фирма развија.

Сусрети: Како сте се баш одлучили за овај посао - преузимање и дистрибуцију рециклажног отпада?

Марко: Неки старији људи, који знају боље, саветовали су ме, па сам их послушао. Испоставило се да је ово уносан посао. Као дете родитељи су ме упућивали на очување животне средине. Учили су ме како да поштујем околину у којој живим и волим је на прави начин.

Сусрети: Шта је најзанимљивије у Вашем послу?

Марко: Сваки радни дан носи ново искуство и догађај. Нема седења у канцеларији чак и када сам у њој. Нема досадологије. Буђење у седам најкасније! Некад проведем цео дан у колима на терену, а некад сам у фирми од осам до пет. Осим тога, желим да дам свој допринос очувању животне средине колико год је то могуће. Осећам се корисно и успешно.

Сусрети: Шта људи бацају, а не би требало?

Марко: Флаше, лименке, старо гвожђе, папир, електронски отпад. Све се то рециклира и тако смањује енергија која се троши за производњу и чувају ресурси који су ту око нас. Не сечемо шуму него је садимо, тако живимо у здравијој средини. Не треба бацати пластичне флаше наоколо јер се дуго година разграђују. Исту ону флашу коју ми бацимо, затећи ће сигурно и наши унуци. Разградња је између 100 и 400 година. Осим тога, класирањем отпада људи могу и да зараде.

Сусрети: Колико се мењају ставови о животу и околини од тринаесте до двадесет треће године?

Марко: И у тринаестој години био сам свестан чињенице да је неопходно радити, а и чињенице да је уређена и очувана животна средина веома важна, јер сам тако васпитаван. Сада сам још свеснији тога, а нарочито тога да смо сви помало одговорни за очувње простора у коме живимо.

Сусрети: Колику свест по Вашем мишљењу имају садашње генерације о томе? Мању или већу него раније?

Марко: Много мању. Мислим да су за то највише криви мобилни телефони и компјутери, јер их користе превише за игрице и друштвене мреже. Више и не слушају старије, па самим тим мисле да су најпаметнији на свету већ са десет година. Не дозвољавају да им било ко даје савет. Мени су савети старијих које сам послушао много помогли.

Сусрети: Које су особине деца треба да понесу из основне школе? Чему треба да их науче наставници?

Марко: Сналажљивости, храбрости и истрајности. Морају да науче да се не боје живота, нових ситуација, да науче брзо и буду упорни у послу. Не треба да очекују да ће одмах бити награђени, али треба да знају да награда и зарада долазе.

Сусрети: Који наставник је утицао на вас?

Марко: Била је то моја учитељица Милица. И сада када се окупи друштво из основне школе, сви се слажемо у томе да је она допринела развоју наших личности у позитивном правцу. Сви моји другови на неки начин су успешни, сви су добри и вредни. Нико од нас не би био какав је сада да није било ње. Веома радо се сећамо ње.

Сусрети: Какви су Вам планови за ближу будућност?

Марко: Волео бих да истрајем у овом послу што дуже и развијем га.

Сусрети: Шта бисте поручили ученицима наше школе?

Марко: Не бацајте наоколо нити у канту пластичне флаше ни лименке. Свака породица дневно баци једну до две флаше. Сачувајте их и дајте на откуп. Тако ћете учинити три корисне ствари: очуваћете своју животну средину, живећете у лепшем окружењу и зарадићете џепарац.

Сусрети: Желимо Вам да успете и запослите неког новог клинца.

Интервјуисале
Милица Јанковић 8/1, Катарина Судар 8/3, Стефан Буџаковски 8/3
школске 2017/18. год.