6.4.2016.

Битна новина коју доносе поп и рок је промена нагласка у такту и систематска употреба синкопе (метричко-ритмичка фигура која настаје спојем ненаглашеног и наглашеног тактовог дела; нагласак се преноси на лак тактов део, тј. на почетак синкопе.

Док је у класичној и тредиционалној музици нагласак на првом и трећем од четири дела такта, дотле се рок одликује обрнутим ритмичким обрасцем (тзв. off-beat или back-beat), где се наглашавају други и четврти елемент такта.

Систематски понављан нагласак на крају такта, као и разнолика употреба синкопе, имају моћан физиолошки ефекат на човека. Како? Једноставно, ове ритмичке структуре су супротне нашем природном ритму: неопходно је да после стреса (наглашени такт) иде опуштање (ненаглашени). У року и попу уместо опуштања задржава се напетост. Наука каже да учестали ритам ове врсте убрзава откуцаје срца, слаби мишиће и подстиче лучење адреналина (хормон стреса), ендорфина (ензим који ствара осећај среће), као и неких полних хормона. Мик Џегер не крије: „Можете да осетите како адреналин тече кроз тело. Ја заводим своју публику.“

Циљ рока, по признању многих, јесте да се ритмом постигне стање транса, у коме се може утицати на подсвест. То објашњава узбуђење које ова музика ствара, као и крајње еротизовано понашање и музичара и публике на рок концертима.

Зато можемо рећи да су данас многи основци и средњошколци потпуно нерационална и диригована бића. Промена обрасца понашање и схватање појмова добра и зла управо потичу с почетка ере рока. Чињеница је да је рок утицао на бунтовност и огромно незадовољство данашње омладине, на однос према пушењу, дрогама и алкохолу, неретко произвео и насилно понашање, као и непоштовање ауторитета.

Аутор Лазар Димитријевић 8/1 школска 2015/16.